Me­đu­na­rod­nim in­sti­tu­ci­ja­ma bi­će pre­zen­to­va­ni svi do­ka­zi o ubi­stvu Du­ška Jo­va­no­vi­ća ko­je smo sakupili u pret­hod­nih 11 go­di­na, a u tom pru­ža­nju do­ka­za ne­će ne­do­sta­ja­ti ma­te­ri­ja­la za sta­ti­ste, oli­če­ne u čel­ni­ci­ma po­li­ci­je, tu­ži­la­štva i sud­stva, ko­ji su uči­ni­li sve da za­šti­te one ko­ji su pu­ca­li da ubi­ju, po­ru­či­la je Sla­vi­ca Jo­va­no­vić, su­pru­ga ubi­je­nog glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka li­sta „Dan”. Na 11. go­di­šnji­cu ubi­stva Fon­da­ci­ja „Du­ško Jo­va­no­vić” do­di­je­li­la je si­noć me­đu­na­rod­ne na­gra­de za is­tra­ži­vač­ko no­vi­nar­stvo Ste­fa­nu Hof­sda­te­ru iz Afri­ke za tekst „Pu­caj da ubi­ješ”, Ste­va­nu Doj­či­no­vi­ću iz Sr­bi­je za tekst „Ka­ko je bal­kan­ski nar­ko-kar­tel osvo­jio Evro­pu” i Ah­me­du el Ša­mi­ju iz Egip­ta za tekst „Iza za­tvo­re­nih vra­ta ti­ši­ne”.
– Či­ta­ju­ći pri­sti­gle ra­do­ve, po­tvr­di­la sam sa­zna­nje da se svu­da u svi­je­tu čo­vjek zo­ve čo­vje­kom, ne­čo­vjek ne­čo­vje­kom, da ne­prav­da svu­da na svi­je­tu ima isto ru­žno li­ce, ali i da po­sto­je i da će uvi­jek po­sto­ja­ti lju­di ko­ji pred njom ne­će za­tva­ra­ti oči – ka­za­la je Jo­va­no­vi­će­va.
Po­bjed­nič­ki rad pod na­zi­vom „Pu­caj da ubi­ješ”, ko­ji je na­gra­đen po­ve­ljom i če­kom u iz­no­su od 10.000 eura, ka­ko je uka­za­la Jo­va­no­vi­će­va, go­vo­ri o po­li­cij­skoj je­di­ni­ci Ka­to ma­nor (Od­red smr­ti) ko­ji ubi­ja po sop­stve­nom na­ho­đe­nju i po na­lo­gu na­ru­či­la­ca, bez su­da i su­đe­nja.
– „Stan­dard­ni me­tod” je­di­ni­ce bi­la je sa­če­ku­ša, a ka­da se „osum­nji­če­ni” po­ja­vi na li­cu mje­sta – pu­caj da ubi­ješ. Či­ta­ju­ći po­bjed­nič­ki rad vra­ti­la sam se, te­ško, na 27. maj 2004. go­di­ne. Ci­ti­ram: „Ove je ne­dje­lje `Sandej tajms` in­ter­vju­i­sao že­nu ubi­je­nog, Bon­ga­ni Biyela. U de­cem­bru smo ob­ja­vi­li fo­to­gra­fi­ju na ko­joj se vi­di ka­ko ona pla­če, dok po­li­ca­jac ko­ji je sje­dio po­red nje is­pi­ja pi­vo pro­sla­vlja­ju­ći na­kon ubi­stva nje­nog mu­ža”. Kraj ci­ta­ta. Sje­ća­nja ne mo­že­te da za­u­sta­vi­te, sve i da ho­će­te. Isti­na, ka­da je Du­ško ubi­jen, ubi­ce ni­je­su pi­le pi­vo. Otvo­ri­le su šam­pa­njac – ka­za­la je Jovanović.
Ci­ti­ra­ju­ći Kr­le­žu ri­je­či­ma – Ka­da ho­ćeš da sa­znaš ka­kvi smo, ne­ka se uga­se svje­tla, pa će­mo da vi­di­mo šta smo sprem­ni da či­ni­mo – Jo­va­no­vi­će­va je is­ta­kla da je do­bro na­u­či­la šta je vlast sprem­na da uči­ni da na­lo­go­dav­ci ne sta­nu pred li­ce prav­de.
– Je­da­na­est go­di­na sud­ski po­stu­pak ne­do­pu­sti­vo dru­go tra­je. Za to vri­je­me mo­ji advo­ka­ti i ja pri­ku­plja­mo do­ka­ze ko­je će­mo pre­zen­to­va­ti pred me­đu­na­rod­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, ko­je će se ovim zlo­či­nom ba­vi­ti su­štin­ski, a ne for­mal­no. Na tom pu­tu ima­mo po­dr­šku i po­moć Ko­mi­si­je za ra­svje­tlja­va­nje na­pa­da na no­vi­na­re. U tom pru­ža­nju do­ka­za ne­će ne­do­sta­ja­ti ma­te­ri­ja­la za sta­ti­ste, oli­če­ne u čel­ni­ci­ma in­sti­tu­ci­ja po­li­ci­je, tu­ži­la­štva i sud­stva, ko­ji su uči­ni­li sve da za­šti­te one ko­ji su pu­ca­li da ubi­ju. Oni se, do­du­še, ne zovu Ka­to ma­nor je­di­ni­ca, ali spe­ci­jal­na je­di­ni­ca za­si­gur­no je­su – iz­ja­vi­la je Jo­va­no­vi­će­va to­kom uru­či­va­nja na­gra­da.
Ka­ko je is­ta­kla, me­tak mr­žnje is­pa­ljen u Du­ška ura­dio je svo­je.
– Taj „me­tak” zla i zlo­be pro­šao je kroz mo­ju du­šu. Is­pa­ljen, on pu­tu­je i kroz vri­je­me ko­je do­la­zi. „Me­tak” mr­žnje i zla uvi­jek se vra­ća ono­me ko­ji ga je is­pa­lio ka dru­go­me. Da mo­gu, ja bih taj pu­tu­ju­ći „me­tak” za­u­sta­vi­la. Ne mo­gu. Bog us­po­sta­vlja rav­no­te­žu. Nje­go­va je zad­nja – po­ru­či­la je Jo­va­no­vi­će­va.
Ka­da se za­tva­rao kon­kurs 2011. go­di­ne ka­da su pr­vi put do­di­je­nje­ne me­đu­na­rod­ne na­gra­de za is­tra­ži­vač­ko no­vi­nar­stvo Fon­da­ci­je „Du­ško Jo­va­no­vić”, 27. pri­sti­gli rad, ka­ko je ka­za­la, bio je po­sled­nji.
– Po­tvr­đe­no je ono što znam svih ovih 11 go­di­na, a to je da slu­čaj­no­sti ne­ma. Kao kad za­vr­ti­te bu­banj i iz­vu­če­te ono što ste naj­ma­nje oče­ki­va­li. Za­i­sta, do­ga­đaj od 27. ma­ja 2004. go­di­ne ni­je­smo oče­ki­va­li ni u na­zna­ka­ma, a tre­ba­lo je. Pri­ma­ju­ći ra­do­ve za Dru­gu me­đu­na­rod­nu na­gra­du, pri­je ne­go što sam pri­mi­la rad pod bro­jem 27, pred­o­sje­ća­la sam da će no­si­ti sim­bo­li­ku onog 27. ma­ja 2004. go­di­ne i da će to bi­ti je­dan od do­bit­nih ra­do­va. Na­rav­no, te mi­sli sam osta­vi­la ne­gdje po stra­ni, sve dok ži­ri ni­je gla­sao i do­nio od­lu­ku. Rad 27 no­si na­slov „Ka­ko je bal­kan­ski nar­ko-kar­tel osvo­jio Evro­pu”. Ste­van Doj­či­no­vić je osvo­jio dru­go mje­sto. Po­ru­ka ja­sna kao dan – za­klju­či­la je Jo­va­no­vi­će­va.
Tre­ći na­gra­đe­ni rad „Iza za­tvo­re­nih vra­ta ti­ši­ne”, ka­ko je uka­za­la Jo­va­no­vi­će­va, go­vo­ri o na­si­lju nad že­na­ma, naj­če­šće ma­lo­ljet­nim dje­voj­či­ca­ma, i ot­kri­va si­lo­va­nja i sek­su­al­na uz­ne­mi­ra­va­nja u okvi­ru po­ro­di­ce.
– Strah žr­tve od re­ak­ci­je po­ro­di­ce i dru­štva, kao i od na­sil­ni­ka ko­ji zlo­u­po­tre­blja­va dru­štve­no po­ri­ca­nje bi­lo ka­kve pri­če o to­me, tje­ra žr­tvu da ću­ti. Autor se pi­tao: „Ka­ko bi se ob­li­ko­va­lo dru­štvo u bu­duć­no­sti uko­li­ko bi bu­du­će maj­ke na­sta­vi­le da bu­du žr­tve ova­kvih zlo­či­na” – uka­za­la je Jo­va­no­vi­će­va na pro­ble­ma­ti­ku ko­jom se ba­vio tre­ći na­gra­đe­ni no­vi­nar.
Ka­ko je ka­za­la, na kon­kurs je pri­sti­glo mno­go kva­li­tet­nih ra­do­va ko­ji su za­slu­ži­va­li na­gra­du, ali da Fon­da­ci­ja do­dje­lju­je sa­mo tri. Na­po­me­nu­la je da će svi pri­sti­gli ra­do­vi bi­ti ob­ja­vlje­ni u dnev­nom li­stu „Dan”.
– Po­sli­je sve­ga že­lim da po­ša­ljem po­ru­ku svim do­bro­mi­sle­ćim lju­di­ma – ne­ka va­še ru­ke mi­ri­šu na tin­tu, ze­mlju, ko­su onih ko­je vo­li­te i ko­žu no­vo­ro­đen­ča­di, ne na krv i ne na ba­rut – za­klju­či­la je ona.
Fon­da­ci­ja „Du­ško Jo­va­no­vić” Pr­vu me­đu­na­rod­nu na­gra­du za is­tra­ži­vač­ko no­vi­nar­stvo do­di­je­li­la je En­dri­ju Hi­gin­su, no­vi­na­ru „Va­šing­ton po­sta”, a po­tom su 2013. go­di­ne do­di­je­lje­na pri­zna­nja za do­pri­nos i raz­voj is­tra­ži­vač­kom no­vi­nar­stvu u Cr­noj Go­ri. Do­bit­ni­ci su bi­li Mar­ko Ve­šo­vić („Dan”), Se­ad Sa­di­ko­vić („Vi­je­sti”) i Is­tra­ži­vač­ki cen­tar MANS-a.
Na ovo­go­di­šnji kon­kurs pri­sti­glo je 47 ra­do­va, od ko­jih je 40 za­do­vo­lja­va­lo pro­pi­sa­ne uslo­ve. Ra­do­ve iz svih kra­je­va svi­je­ta ocje­nji­vao je ži­ri u sa­sta­vu: Ve­ran Ma­tić, glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik in­for­ma­tiv­nog pro­gra­ma TV B92 i pred­sjed­nik Ko­mi­si­je za is­tra­ži­va­nje ubi­sta­va no­vi­na­ra kao pred­sjed­nik ži­ri­ja, Mla­den Mi­lu­ti­no­vić, v.d. glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka li­sta „Dan” i iz­vr­šni di­rek­tor „Ju­me­dia mon­ta” i pred­stav­nik Fon­da­ci­je, Ni­ko­la Mar­ko­vić, za­mje­nik glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na” i pred­sjed­nik Ko­mi­si­je za is­tra­gu na­pa­da na no­vi­na­re i imo­vi­nu me­di­ja Be­ri­slav Je­li­nić, glav­ni ured­nik hr­vat­skog „Na­ci­o­na­la” i Želj­ko Ko­pa­nja, no­vi­nar i do­bit­nik broj­nih na­gra­da.
Pred­sjed­nik sr­bi­jan­ske Ko­mi­si­je za is­tra­ži­va­nje ubi­sta­va no­vi­na­ra i pred­sjed­nik ži­ri­ja Ve­ran Ma­tić iz­ja­vio je na do­dje­li na­gra­da da go­di­šnji­ca ubi­stva Jo­va­no­vi­ća pod­sje­ća na bru­tal­na raz­ra­ču­na­va­nja sa no­vi­na­ri­ma, ured­ni­ci­ma i vla­sni­ci­ma me­di­ja. On je ka­zao da je ve­o­ma va­žno što je i u Cr­noj Go­ri osno­va­na Ko­mi­si­ja za pra­će­nje is­tra­ga na­pa­da na no­vi­na­re. Ka­ko je ka­zao, ka­ko vla­sti vi­še de­ce­ni­ja ni­je­su raz­ri­je­ši­le ubi­stva me­dij­skih rad­ni­ka, nje­go­va je ide­ja bi­la da no­vi­na­ri mo­ra­ju ući u me­ha­ni­zam raz­ot­kri­va­nja ubi­sta­va ka­ko bi po­mo­gli u nje­go­vom rje­ša­va­nju.
– Re­for­ma i de­mo­kra­ti­za­ci­ja dru­štva i us­po­sta­vlja­nje ci­vi­li­zo­va­nog dru­štva ap­so­lut­no su ne­mo­gu­ći bez rje­ša­va­nja ova­kvih ubi­sta­va, po­seb­no no­vi­na­ra, jav­nih rad­ni­ka. Ako gu­ra­mo pod te­pih zlo­či­ne, oni će nam se kad-tad vra­ti­ti i oni će si­gur­no ote­ža­va­ti sve ono od če­ga tre­ba da ži­vi­mo – upo­zo­rio je Ma­tić.
Ka­ko je is­ta­kao Ma­tić, po­sled­njih go­di­na se bi­lje­ži dvo­stru­ki ne­ga­tiv­ni trend po­ra­sta ubi­sta­va no­vi­na­ra i po­ra­sta ne­ra­svi­je­tlje­nih ubi­sta­va.
– Sve je ma­nje is­tra­ži­va­ča no­vi­na­ra i zbog opa­sno­sti ko­ju sa so­bom is­tra­ži­va­nje no­si. Ve­o­ma je te­ško žr­tvo­va­ti svoj ži­vot. Mo­ja ko­le­gi­ni­ca Bran­ki­ca Stan­ko­vić vi­še od šest go­di­na ži­vi pod po­li­cij­skom za­šti­tom vi­še od 24 sa­ta. Ja vi­še od pet go­di­na ži­vim sa po­li­cij­skom za­šti­tom. Ni­ka­kvog pri­vat­nog ži­vo­ta, sa stal­nim pri­jet­nja­ma i ne­iz­vje­sno­šću ka­da će se ta­kva si­tu­a­ci­ja za­vr­ši­ti – is­ta­kao je on.
Za­mje­nik glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka li­sta „Dan” i pred­sjed­nik Ko­mi­si­je za pra­će­nje is­tra­ga na­pa­da na no­vi­na­re Ni­ko­la Mar­ko­vić za­hva­lio je oku­plje­ni­ma što po­ma­žu da od­bra­nom od za­bo­ra­va Jo­va­no­vi­će­va žr­tva ne bu­de uza­lud­na.
– Sa­ma či­nje­ni­ca da je pro­šlo 11 go­di­na, a da još uvi­jek ni­je­su pro­na­đe­ni oni ko­ji su na­re­di­li i iz­vr­ši­li ovaj zlo­čin, naj­vi­še go­vo­ri o to­me ko­li­ko ne­ma is­kre­ne po­li­tič­ke vo­lje, ali ni pro­fe­si­o­nal­ne od­go­vor­no­sti da se na­pa­di na na­še ko­le­ge, pri­je sve­ga ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća, ra­svi­je­tle. Sva­ki dan ko­ji je pro­šao za ovih 11 go­di­na naj­bo­lje svje­do­či ko­li­ko je te­ško bi­ti no­vi­nar u Cr­noj Go­ri – ka­zao je on.
Ko­pa­nja i Je­li­nić, ka­ko je re­kao Mar­ko­vić, naj­bo­lji su pri­mje­ri po­sle­di­ca ba­vlje­nja no­vi­nar­stvom. Ko­pa­nja, ka­ko je na­veo, go­di­na­ma ži­vi kao in­va­lid od po­sle­di­ca po­vre­da ko­je je za­do­bio u na­pa­du, dok Je­li­nić ni­je mo­gao do­ći na uru­či­va­nje na­gra­da jer su hr­vat­ske slu­žbe bez­bjed­no­sti pro­ci­je­ni­le da mu ni­je bez­bjed­no da do­đe u Cr­nu Go­ru.
– Već je do­bio pri­jet­nje od ta­ko­zva­ne du­van­ske ma­fi­je, či­ji kra­ci do­se­žu i do Cr­ne Go­re, da će mu od­u­ze­ti ži­vot – na­veo je on.
Glav­ni ured­nik „Na­ci­o­na­la” Be­ri­slav Je­li­nić, je­dan od čla­no­va ži­ri­ja za do­dje­lu na­gra­de Fon­da­ci­je „Du­ško Jo­va­no­vić”, iako iz bez­bje­do­no­snih raz­lo­ga ni­je mo­gao do­ći u Cr­nu Go­ru po­zdra­vio je pu­tem vi­deo-po­ru­ke na­gra­đe­ne no­vi­na­re, ko­le­ge i po­ro­di­cu Jo­va­no­vić.
– Or­ga­ni­za­to­ri tak­mi­če­nja pri­či­ni­li su mi po­seb­nu čast po­zi­va­ju­ći me da uče­stvu­jem u ra­du ži­ri­ja za ovu pre­sti­žnu na­gra­du. Uče­šće u ra­du ži­ri­ja u me­ni bu­di po­seb­ne uspo­me­ne zbog ko­jih sam isto­vre­me­no tu­žan i po­no­san. One me vra­ća­ju u vri­je­me od pri­je 15 go­di­na ka­da sam zajed­no sa po­koj­nim Ivom Pu­ka­ni­ćem u „Na­ci­o­na­lu” po­čeo da ob­ja­vlju­jem se­ri­ju eks­klu­ziv­nih ot­kri­ća o bal­kan­skoj du­van­skoj ma­fi­ji, či­ji su pro­ta­go­ni­sti bi­li i da­nas ugled­ni čla­no­vi cr­no­gor­skog po­li­tič­kog i eko­nom­skog ži­vo­ta. Ve­ći­nu tek­sto­va ob­ja­vlje­nih u „Na­ci­o­na­lu” pre­no­sio je u „Da­nu” Du­ško Jo­va­no­vić. Bi­li smo u ne­po­sred­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji i sje­ćam se ka­ko sam ga s ne­vje­ri­com slu­šao ka­da je go­vo­rio da se zbog to­ga bo­ji za lič­nu si­gur­nost. Mo­gu­će je da ga je pre­no­še­nje tek­sto­va iz „Na­ci­o­na­la” i ko­šta­lo ži­vo­ta. Ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je ubi­jen je i Ivo Pu­ka­nić, a pre­ma broj­nim ozbilj­nim in­di­ci­ja­ma mo­že se sum­nja­ti da ga je ta­ko­đe ubio mi­lje cr­no­gor­ske du­van­ske ma­fi­je – ka­zao je Je­li­nić, do­da­ju­ći da su eks­po­nen­ti tog mi­ljea ka­sni­je na jed­no vri­je­me pre­u­ze­li i „Na­ci­o­nal” što je do­ve­lo do to­ga da re­dak­ci­ju na­pu­sti oko 30 lju­di, a no­vi­na je od­ve­de­na u ste­čaj.
Je­li­nić je pod­sje­tio da je pri­je go­di­nu i po ku­pio „Na­ci­o­nal” i po­kre­nuo po­no­vo nje­go­vu štam­pu.
– Zbog pro­cje­ne hr­vat­skih in­sti­tu­ci­ja da mi mi­lje cr­no­gor­ske du­van­ske ma­fi­je ra­di o gla­vi bio sam pod po­licij­skom za­šti­tom če­ti­ri go­di­ne i 11 mje­se­ci. Ne­ki aspek­ti te za­šti­te ak­tiv­ni su i da­nas, kao i pre­po­ru­ka da se klo­nim Cr­ne Go­re. To je ujed­no i raz­log za­što se ni­je­sam od­va­žio pri­su­stvo­va­ti do­dje­li na­gra­da – is­ta­kao je Je­li­nić, do­da­ju­ći da su pri­sti­gli ra­do­vi na na­grad­ni kon­kurs Fon­da­ci­je „Du­ško Jo­va­no­vić” ja­ko kva­li­tet­ni, te da vje­ru­je da su na­gra­de oti­šle na pra­ve adre­se.
Do­bit­nik tre­će na­gra­de, ko­ja se sa­sto­ji od po­ve­lje i 4.000 eura, Ah­med el Ša­mij za­hva­lio je čla­no­vi­ma ži­ri­ja što su ga iza­bra­li, a po­seb­nu za­hval­nost upu­tio je Sla­vi­ci Jo­va­no­vić.
– Ve­li­ka mi je čast što sam na­gra­đen za tekst „Iza za­tvo­re­nih vra­ta ti­ši­ne” jer ga sma­tram naj­zna­čaj­ni­jim na ko­jem sam do­sad ra­dio. Že­lio bih ovu na­gra­du da po­sve­tim žr­tva­ma in­ce­sta, si­lo­va­nja, zlo­sta­vlja­nja u po­ro­di­ci i u znak po­što­va­nja pre­ma nji­ho­voj hra­bro­sti da raz­bi­ju zid ću­ta­nja – ka­zao je on na­kon uru­či­va­nja na­gra­de.
U po­ru­ci upu­će­noj svim no­vi­na­ri­ma is­tra­ži­va­či­ma, Ša­mij je ka­zao da mo­ra­mo na­sta­vi­ti da se bo­ri­mo pro­tiv ko­rup­ci­je i ne­prav­de.
Na­gra­du u vi­du po­ve­lje i 6.000 eura Ste­va­nu Doj­či­no­vi­ću je uru­čio Mla­den Mi­lu­ti­no­vić, ko­ji je ka­zao da nje­gu­ju­ći uspo­me­nu na Du­ška Jo­va­no­vi­ća, ka­ko kroz sva­ko­dnev­ni rad u re­dak­ci­ji, ali i kroz rad Fon­da­ci­je, naj­sna­žni­je že­li da po­dr­ži no­vi­na­re da se što vi­še ba­ve is­tra­ži­vač­kim no­vi­nar­stvom.
– Sjaj­ni tekst ko­ji je na­pi­sao Ste­van Doj­či­no­vić mo­že da im po­slu­ži kao ne­is­crp­na in­spi­ra­ci­ja – is­ta­kao je Mi­lu­ti­no­vić.
Doj­či­no­vić je ka­zao da je po­kre­nu­ta afe­ra „Bal­kan­ski rat­nik” da je upo­re­do sa po­li­ci­jom is­tra­ži­vao aspek­te ove pri­če, pa je pu­tu­ju­ći po ra­znim kon­ti­ne­ti­ma i dr­ža­va­ma skla­pao mo­za­i­ke ra­da bal­kan­skog nar­ko-kar­te­la.
On je re­kao da je oče­ki­vao da će se vra­ća­njem Dar­ka Ša­ri­ća u dr­ža­vu pri­ča za­o­kru­ži­ti, ali da je su­đe­nje i ono što se de­ša­va na­kon nje­go­vog po­vrat­ka po­ka­za­lo da to ta­ko ne­će bi­ti.
Ka­ko je is­ta­kao, svi kri­mi­nal­ci su čud­nim sud­skim od­lu­ka­ma oslo­bo­đe­ni za kri­vič­na dje­la ko­ja su uči­ni­li, a Ša­rić je je­di­ni po­zna­ti kri­mi­na­lac ko­ji se tre­nut­no u Sr­bi­ji na­la­zi u pri­tvo­ru.
– Svi ti lju­di su na­po­lju, vla­sti jed­no­stav­no ne­ma­ju ni­ka­kav ko­men­tar na to, ka­žu da su to od­lu­ke su­do­va i da to oni ne smi­ju da ko­men­ta­ri­šu, a su­di­je to po­sma­tra­ju kao da su oni pro­fe­si­o­nal­ci ko­ji su do­ni­je­li svo­je od­lu­ke i da jav­nost ne bi smje­la da ih do­vo­di u pi­ta­nje – ka­zao je Doj­či­no­vić.
On je na­ja­vio da će i da­lje na­sta­vi­ti da se ba­vi ovom te­mom.
Pri­ča ko­ja je od­ni­je­la pr­vu na­gra­du ba­vi­la se ogle­di­ma de­tek­tiv­skih je­di­ni­ca, a re­zul­ti­ra­la je hap­še­njem 30 po­li­ca­ja­ca, uklju­ču­ju­ći i ge­ne­ral-ma­jo­ra, pro­tiv ko­jeg je po­dig­nu­ta op­tu­žni­ca zbog ubi­sta­va i iz­nu­de.
Do­bit­nik pr­ve na­gra­de Ste­fan Hof­sda­ter ka­zao je da je ve­li­ka čast pri­mi­ti ovu na­gra­du, a po­seb­no pri­mi­ti je u ime svo­jih ko­le­ga. On je is­ta­kao da iz­u­zet­no ci­je­ni Fon­da­ci­ju i ovu na­gra­du i da ona pred­sta­vlja in­spi­ra­ci­ju za njih i osta­le no­vi­na­re u nji­ho­voj ze­mlji da ob­ja­vlju­ju isti­nu. Za­hva­lio je Fon­da­ci­ji na po­dr­šci is­tra­ži­vač­kom no­vi­nar­stvu u mo­men­tu ka­da je to, ka­ko je re­kao, naj­po­treb­ni­je.
Na­gra­đe­ni Mzi­li­ka­zi Va Afri­ci i Ro­bu Ro­su obra­ti­li su se pu­tem vi­deo-po­ru­ke jer iz objek­tiv­nih raz­lo­ga ni­je­su mo­gli da pri­su­stvu­ju do­dje­li na­gra­de.
ANA TOPALOVIĆ
MILAN SEKULOVIĆ


Isti­na se mo­ra sa­zna­ti

Li­der De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Alek­sa Be­čić sma­tra da či­nje­ni­ca da 11 go­di­na ne­ma po­ma­ka u rje­ša­va­nju ubi­stva Du­ška Jo­va­no­vi­ća uka­zu­je da ne­ma vo­lje da se taj zlo­čin za­i­sta i ra­svi­je­tli.
– Umje­sto da svi­je­tu po­ša­lje­mo sli­ku ze­mlje sa ogrom­nim bo­gat­stvi­ma, ko­ja je pri­vlač­na za sve ko­ji joj že­lje do­bro, mi ša­lje­mo sli­ku dr­ža­ve u ko­joj se ubi­ja­ju no­vi­na­ri i uni­šta­va imo­vi­na me­di­ja. Ne znam šta će bi­ti ve­ća sra­mo­ta za Cr­nu Go­ru, to što to­li­ko vre­me­na če­ka­mo da sa­zna­mo ko su ubi­ce Du­ška Jo­va­no­vi­ća i na­lo­go­dav­ci, ili će mo­žda ve­ća sra­mo­ta bi­ti ka­da sa­zna­mo isti­nu ko­ja mo­ra iza­ći na vi­je­lo. Isti­na je ne­za­o­bi­la­zna, ali za to je po­treb­no da na če­lo in­sti­tu­ci­ja do­đu hra­bri lju­di ko­ji su sprem­ni da ra­de za gra­đa­ne – po­ru­čio je Be­čić.


Naj­tam­ni­ja mr­lja

Pred­sjed­nik De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je Mi­lan Kne­že­vić oci­je­nio je da pri­su­stvo broj­nih go­sti­ju na uru­či­va­nju na­gra­de Fon­da­ci­je „Du­ško Jo­va­no­vić” svje­do­či da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji i ži­vi de­mo­krat­ska mi­sao ko­ja je sprem­na da se za­jed­no sa „Da­nom” bo­ri do ko­nač­nog ot­kri­ća ko je ubio Du­ška Jo­va­no­vi­ća.
– To ubi­stvo pred­sta­vlja naj­tam­ni­ju mr­lju na de­mo­krat­skoj že­lji da Cr­na Go­ra po­sta­ne ure­đe­no de­mo­krat­sko dru­štvo - is­ta­kao je Ke­že­vić.


Dr­ža­va du­gu­je isti­nu

Pred­sjed­nik Gra­đan­skog po­kre­ta URA Žar­ko Rak­če­vić oci­je­nio je da Cr­na Go­ra se­bi du­gu­je isti­nu o ubi­stvu Du­ška Jovanovića.
– Du­go, pre­du­go je 11 go­di­na ćut­nje. To je 11 go­di­na iz­ru­gi­va­nja sa isti­nom. De­mo­krat­ska Cr­na Go­ra du­gu­je isti­nu po­ro­di­ci Du­ška Jo­va­no­vi­ća. Du­gu­je isti­nu se­bi i za­i­sta se na­dam da će de­mo­krat­ska Cr­na Go­ra mo­ći da ra­svi­je­tli ovaj sra­man zlo­čin i da na svje­tlo da­na iz du­bo­ke ta­me iza­đu oni ko­ji su na­lo­go­dav­ci i iz­vr­ši­o­ci zlo­či­na nad Du­škom Jo­va­no­vi­ćem – ka­zao je Rak­če­vić.


Vlast sve zna, ali ću­ti

Po­sla­nik Dri­tan Aba­zo­vić is­ta­kao je da su ubi­stvom Du­ška Jo­va­no­vi­ća u Cr­noj Go­ri ubi­je­ni sud­stvo, tu­ži­la­štvo i po­li­ci­ja.
– Ka­ko da­ni i go­di­ne pro­la­ze sti­če se uti­sak da nad­le­žni sve zna­ju, ali da ni­šta ne že­le da pre­du­zmu po­vo­di­om to­ga. To či­ta­voj si­tu­a­ci­ji da­je još tra­gič­ni­ju no­tu i mi­slim da ti­me po­tvr­đu­ju da su uklju­če­ni u taj slu­čaj. Ne že­lim ni­kog da eti­ke­ti­ram i op­tu­žu­jem, ali in­sti­tu­ci­je ni­je­su spo­sob­ne da 11 go­di­na ri­je­še ubi­stvo o ko­jem jav­nost bru­ji to­kom ci­je­le go­di­ne. To go­vo­ri o si­ste­mu u ko­jem ži­vi­mo. Ra­di se o jed­noj atro­fi­ra­noj si­tu­a­ci­ji, sa ja­snim na­zna­ka­ma da ova po­li­tič­ka eli­ta ko­ja je bi­la ak­tu­el­na ka­da je ubi­jen Du­ško Jo­va­no­vić ne že­li to da ri­je­ši i da će sve to mo­ra­ti da če­ka ne­ke dru­ge hra­bri­je i pra­ved­ni­je lju­de – sma­tra Aba­zo­vić.


Mi­lo­še­vić vje­ru­je u Ko­mi­si­ju

Po­li­tič­ki di­rek­tor DPS-a Tar­zan Mi­lo­še­vić iz­ja­vio je da vje­ru­je u in­sti­tu­ci­je si­ste­ma.
– Vje­ru­jem da je oba­ve­za dr­ža­ve Cr­ne Go­re i svih nad­le­žnih or­ga­na da se pro­na­đu na­lo­go­dav­ci i ubi­ce Du­ška Jo­va­no­vi­ća. Ta­ko­đe, vje­ru­jem da će i Ko­mi­si­ja za rje­ša­va­nje na­pa­da na no­vi­na­re i imo­vi­nu me­di­ja po­mo­ći in­sti­tu­ci­ja­ma u ra­svje­tlja­va­nju ovog gnu­snog zlo­či­na – po­ru­čio je Mi­lo­še­vić.


Pri­jet­nja nad gla­vom sva­kog no­vi­na­ra

Za­mje­nik iz­vr­šnog di­rek­to­ra MANS-a De­jan Mi­lo­vac is­ti­če da či­nje­ni­ca da već 11 go­di­na ne zna­mo ko su iz­vr­ši­o­ci i na­lo­go­dav­ci ubi­stva Du­ška Jo­va­no­vi­ća go­vo­ri o dvi­je stva­ri.
– Pr­va je da je ja­sno ko­li­ki je po­li­tič­ki ka­pa­ci­tet ak­tu­el­ne vla­sti za­jed­no sa po­li­ci­jom, sud­stvom i tu­ži­la­štvom da raz­ri­je­ši jed­no od naj­te­žih ubi­sta­va. Sa dru­ge stra­ne, po­ka­zu­je u kom am­bi­jen­tu da­na­šnji cr­no­gor­ski no­vi­na­ri, na­ro­či­to is­tra­ži­va­či ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, ra­de i stva­ra­ju. Ne­pro­ce­su­i­ra­nje Jo­va­no­vi­će­vog ubi­stva pred­sta­vlja pri­jet­nju ko­ja sto­ji nad gla­vom sva­kog po­šte­nog i od­go­vor­nog no­vi­na­ra. To je hi­po­te­ka i te­ret na ko­ji sva­ki no­vi­nar is­tra­ži­vač mo­ra­ju da ra­ču­na­ju – kon­sta­tu­je Mi­lo­vac.


Na­ru­či­o­ci i iz­vr­ši­o­ci su u kru­gu vla­sti

Po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta Ko­ča Pa­vlo­vić po­ru­ču­je da će se iz­vr­ši­o­ci i na­ru­či­o­ci ubi­stva Du­ška Jo­va­no­vi­ća zna­ti ka­da se pro­mi­je­ni vlast.
– Oni se sa­da na­la­ze u kru­gu ak­tu­el­ne vla­sti, iako pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić po­ku­ša­va da pla­si­ra pri­ču ka­ko su na­ru­či­o­ci ne­gdje dru­go, čak na dru­goj stra­ni, te ka­ko je vla­sti ta­da bi­lo dra­go da po­sto­je „Dan” i Du­ško. To je pri­ča za one sa krat­kom pa­me­ću i sje­ća­njem. Svi se mi sje­ća­mo šta je „Dan” ta­da zna­čio re­ži­mu. Du­ško­vo ubi­stvo je u stva­ri stri­je­lja­nje. On je pri­je to­ga na­pa­dan vi­še pu­ta, a po­sli­je su se po­ja­vi­la i svje­do­če­nja da je to bi­lo po na­lo­gu re­ži­ma ko­ji je na­pa­dao an­ti­re­žim­ske no­vi­na­re. Du­ško je pla­tio naj­ve­ću ci­je­nu – upo­zo­rio je Pa­vlo­vić, is­ti­ču­ći da će se na­ru­či­o­ci i iz­vr­ši­o­ci zlo­či­na si­gur­no ot­kri­ti na­kon smje­ne vla­sti.


Re­žim ne­ma pra­vo da go­vo­ri o de­mo­kra­ti­ji

No­vi­nar Bu­do Si­mo­no­vić po­ru­ču­je da ak­tu­el­na vlast ni­ka­ko ne mo­že go­vo­ri­ti o slo­bo­di i na­pret­ku dok se ne ri­je­ši ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća.
– Pr­vo se mo­ra ri­je­ši­ti ubi­stvo čo­vje­ka, pa on­da no­vi­na­ra. Ubi­ti no­vi­na­ra u sva­kom mo­gu­ćem si­ste­mu zna­či uda­ri­ti u naj­ta­na­ni­ju ži­cu slo­bo­de u jed­nom dru­štvu. Onaj ko ubi­ja no­vi­na­re ubi­ja slo­bo­du i de­mo­kra­ti­ju. Du­ško je sim­bol i za­sta­va de­mo­kra­ti­je i slo­bod­nog no­vi­nar­stva na ko­je je uda­re­no na naj­bru­tal­ni­ji na­čin. Dok se to ne raz­ja­sni ne­ma pri­če o slo­bo­di, de­mo­kra­ti­ji i no­vi­nar­stvu – sma­tra Si­mo­no­vić.


Lja­ga na obra­zu dr­ža­ve

Pre­ma ri­je­či­ma no­vi­na­ra Dar­ka Iva­no­vi­ća, čla­na Ko­mi­si­je za is­tra­gu na­pa­da na no­vi­na­re, ubi­stvo Du­ška Jova­no­vi­ća i ner­je­ša­va­nje tog zlo­či­na pred­sta­vlja lja­gu na obra­zu dr­ža­ve.
– Do Du­ško­vog ubi­stva sma­trao sam da su pri­jet­nje ne­što naj­go­re što se mo­že de­si­ti no­vi­na­ri­ma. Do ta­da se pri­je­ti­lo no­vi­na­ri­ma, ali sam vje­ro­vao da ne­će do­ći do ubi­stva. Na­ža­lost, ono se de­si­lo. Ne sa­mo da sam de­man­to­van kao pro­fe­si­o­na­lac, već sam mo­ral­no de­man­to­van. Sma­trao sam da su Cr­no­gor­ci dru­ga­či­ji i da će si­stem za ko­ji ve­ći­na gra­đa­na gla­sa pro­na­ći sna­ge, mo­ti­va i pro­fe­si­o­na­li­zma da spe­re lja­gu sa Cr­ne Go­re. Ovo je lja­ga cr­no­gor­ska. Ovo tra­je 11 go­di­na. Ovo je mr­cva­re­nje i iži­vlja­va­nje nad jav­nim mnje­njem i nad svi­ma na­ma ko­ji po­ku­ša­va­mo no­vi­nar­ski po­sao da ra­di­mo po­šte­no, nor­mal­no i is­tra­živač­ki, u du­hu onog što je Du­ško ra­dio – is­ta­kao je Iva­no­vić.